Veliko finale je odigrano na stadionu Hejsel u Briselu 11. maja. Protivnik je bio slavni Real iz Madrida rekorder po broju osvojenih titula u ovom takmicenju. Na tribinama stadiona okupilo se 42000 gledalaca, a sudio je Krajtlajn iz Nemacke.
 
Partizan je posle kraceg ispitivanja snaga preuzeo inicijativu i krenuo u napade. U prvih deset minuta,sanse su imali Hasanagic i Galic, koji je za ovu utakmicu dobio odobrenje vojnih vlasti da pojaca nas tim.

U 54 .minutu Vasovic je otvorio vrata koja vode ka pobedi. Na centarsut Kovacevica, stameni centarhalf salje loptu pod precku i Partizan dolazi u vodjstvo. Bilo je to vodjstvo kojeg su se igraci naseg prvaka izgleda uplasili. Valjda sveci blizine velikog uspeha, poceli su da igraju u grcu, sto je iskoristio iskusni Amansio i posle jednog sjajnog solo prodora izjednacio rezultat. U 75. minutu Serena je snaznim sutem iskosa sa oko 25 metara pogodio mrezu Soskica, i doveo Real u vodjstvo sa 2:1. Bio je to i konacan ishod i kraj nadanja da ce se crno-beli popeti na najvisi stepenik i okititi titulom prvaka Evrope.

Utakmica sa Realom oznacila je i kraj jedne epohe u bogatoj partizanovoj istoriji, jer je "zlatna generacija" tada poslednji put bila na okupu.

sastav Partizana:
Soskic, Jusufi, Mihailovic,Becejac, Rasovic, Vasovic, Bajic, Kovacevic, Hasanagic, Galic, Pirmajer

SVE UTAKMICE DO FINALA